[DIJELIMO SREĆU] – Saša Vasiljević (Yorickart) – Umjetnosti kao sloboda

Nastavljamo dalje u božićnom duhu i predstavljamo vam novog umjetnika u sklopu  aktivnosti “Dijelimo Sreću” – Saša Vasiljević (Yorickart).   Kako bi još bolje upoznali Sašu, vidjeli s čime se bavi i koje je umjetnike proučavao donosimo vam njegovu priču u kojoj će te to moći saznati.

Dijelimo sreću-nagrade-Vijuga.com.he,Fotografija

Ukoliko želite saznati više o Saši nastavite čitati 🙂

  • Možeš li nam se molim te predstaviti?

Moje ime je Saša Vasiljević.
Rođen sam 18.05.1970. godine u malom gradu u Srbiji, Aranđelovcu. Osnovnu školu i srednju matematičku sam završio u rodnom gradu.

Studirao sam matematiku i arhitekturu u Novom Sadu. Počeo sam da slikam 1993. godine. Prva samostalna izložba mojih slika i crteža održana je 1997. godine u Maloj galeriji u Aranđelovcu.

Počeo sam da crtam, ako me sećanje ne vara, u osnovnoj školi, međutim to mi nije bila osnovna preokupacija. U to vreme, pa sve do završetka srednje škole, ja sam bio „zaljubljen“ u nauku – elektroniku tačnije. Studije matematike nisu me inspirisale u potpunosti, pa sam veliki deo vremena provodio u biblioteci, gde sam prelistavao monografije umetnika Renesanse (Direr, Grinevald, Leonardo, Mikelanđelo) i polako otkrivao i neke druge – savremene slikare (nadrealiste, nemačke ekspresioniste, novu figuraciju). Bio sam inspirisan radovima Salvadora Dalija, Pikasa, Georga Grosa, Ota Dixa , a onda kao „proviđenje” otkrio slikarstvo Medijale (grupe umetnika iz perioda pedesetih godina prošlog veka okupljene oko slikara Leonida Šejke i Mira Glavurtića). Oni su govorili jezikom koji sam razumeo! Tako sam se „zarazio“ umetnošću i počeo intenzivno da crtam i slikam tako što sam kopirao radove starih majstora i učio zanat.

Kao što i biva u takvim slučajevima, upoznao sam ljude koji su pokušavali da se bave istim poslom kao i ja. U to smutno, zlo i nesrećno vreme devedesetih godina prošlog veka mi smo se okupljali oko ideje umetnosti kao slobode. To je bio naš oblik borbe sa nadolazećim zlom. Sve svoje snage ulagali smo u razne vrste otpora, književne večeri, samizdate , muziku I poeziju !

Ja sam konačno napustio fakultet i krenuo u svet umetnosti! Takva odluka naravno nosi sa sobom i određene posledice kao što je otpor roditelja i okoline. Da bih opstao i radio ono što volim, morao sam da prihvatam čak i najteže fizičke poslove, ali sloboda nema cenu.
To je rezultiralo prvom samostalnom izložbom, a zatim i nizom kolektivnih. Takav proces je trajao sve do početka dvehiljaditih kada kao već oženjen sa detetom na putu bivam prinuđen da odustanem od “čiste” umetnosti koja nije donosila nikakve prihode, zbog toga što ja nisam mogao praviti kompromise stvarajući dela koja će se svidela “širokoj publici”. Tako je i danas.

  • Da li se baviš još nečime osim slikarstvom?,Što za tebe predstavlja umjetnosti?

U narednom periodu bavio sam se web dizajnom, animacijom, 3D modelovanjem, ilustracijom, ali i poslovima koji nisu vezani za umetnost i stvaralaštvo. Svih tih godina sam slikao, crtao i vajao, a intenzivnije nastavljam da izlažem 2014. godine, kada učestvujem na međunarodnoj izložbi crteža Galerije OSTEN u Skoplju.

To je bio, na neki način, povratak onim vrednostima koje su me vodile od samog početka.
Za mene umetnost predstavlja najviši stepen delovanja ljudskog duha sloboda, a mislim pri tome na poeziju, muziku,prozu i film , pa onda slikarstvo i skulpturu. Svako drugo čovekovo delovanje (ma kako ono bilo važno ili nevažno za ovaj svet) predstavlja samo jednu kockicu u toj građevini koju nazivamo umetničkim delom. Ja se ne odričem nijednog oblika ljudskog stvaralaštva, ma kako ono bilo naizgled banalno, malo i nesavršeno. Tako svaki čovek svojim radom postaje deo umetničkog stvaranja.
Da citiram Šejku „umetnost je oblik molitve“ i svaki naš pokušaj delovanja predstavlja približavanje konačnoj slici ovog, naizgled, nesavršenog i protivrečnog sveta.

  • Gdje pronalaziš inispriaciju za radove i koja se priča krije iza njih?

Inspiraciju nalazim u svemu što me okružuje, a zatim u literaturi i drugim umetničkim delima. Zapravo ja i ne znam odakle sve to dolazi, nekad je to što me „probudi“ samo reč ili slika.
Moj postupak je takav da prvo napravim scenografiju, pa postavljam likove u toj pozorišnoj predstavi. Oni zatim obavljaju svoje zadatke pričajuči neku svoju priču, postojeću ili novu. Teme umetnosti su u osnovi uvek iste „ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo“, samo se jezik menja. Otuda uvek postoji nova generacija koja pokušava na svoj način da odgovori na ova pitanja. Zbog toga dolazi do nastanka novih umetničkih oblika kao što su video radovi, konceptualna umetnost, vizuelna umetnost

  • Da li si nekada izlagao svoje radove na nekim izložbama? Ako jesi što je najbolje što si naučio iz tog iskustva?

Da, izlagao sam na više kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. To je jedno divno iskustvo upoznavanja ljudi koji se bave istim poslom kao i ti. Razmena ideja, pa i konfrontacije, susamo jedna stepenica u oblikovanju vlastitog dela. Tu izdvajam umetničke kolonije koje umetnike okupljaju oko jedne teme i otvaraju nove poglede na svet i samu umetnost kao neodvojivu celinu.

  • Vidimo da si počeo studirati matematiku i arhitekturu da li ima te poveznice u tvojim radovima?

Arhitekturu sam upisao tri godine po napuštanju studija matematike. Tamo sam voleo da crtam, ali sve posle toga nije me naročito zanimalo. Da, mislim da studije imaju veze sa radovima koji nastaju, pre svega u samoj konstrukciji slike, a zatim i u nekom apstraknom preoblikovanju forme. Znate, likovi – objekti mojih radova uvek nose u sebi neku vrstu umnoženih karaktera koji predstavljaju različita osećanja. Oni se preobražavaju u druge ličnosti sve do nivoa apstrakcije linije ili tačke. To je neka vrsta matematičke formule. Prostori koje stvaram više su naznake – senke prostora u prirodi nego što su istinski. Mislim da je to moj pokušaj da „proizvedem“ univerzalnost samog dela negubeći pri tom lično poreklo. Koliko uspevam u tome, ne znam.

  • Odaberi 2 rada koja si objavio na Vijugu i predstavi ih! Zašto si baš njih odabrao,. Što one za tebe predstavljaju?

Kada mi postavljate takvo pitanje ja se zbunim. Kako nekom opisati svoj rad? Oni nastaju izvan mene i samo se sklope u celinu.

Prvo bih pomenuo kolaž- crtež „SREĆNO DETE I RATNIK“ nastao 2014. g 

Saša Vasiljević-Yorickart-srecno dete i ratnik-Vijuga.com.hr
Saša Vasiljević-Yorickart-srecno dete i ratnik

Retko uništavam crteže, naročito one u koje sam uložio veliki trud, a nisu izgledali dovoljno dobro. Od njih pravim nove oblike tako što ih režem i postavljam u drugi prostor. Na taj način dobijam sasvim novu dimenziju i otvaram novu priču. Tako je nastao i ovaj kolaž – možda čak i prvi gde primenjujem postupak. Ne znam, možda je to priča o odrastanju, o snovima i borbi za njihovo ostvarenje. Možda samo „sećanje“ na nešto što će biti. Možda samo trenutak „pred velike dogđaje“.

Drugi rad koji bih izdvojio zove se „RECIKLIRANJE HEROJA 2“ NASTAO 2018. g.

Saša Vasiljevi_, RECIKLIRANJE HEROJA 2, 2018 god, 50 x 50 cm, ulje na platnu-vijuga.com.hr
Saša Vasiljevi, RECIKLIRANJE HEROJA 2

Negde sam video fotografiju obešenih, starih i oštećenih lutaka ili samo njihovih delova i to je bio onaj trenutak. Otvorio sam novu dimenziju priče. Ovog puta je to klasičan slikarski postupak. Pokušao sam da napravim još jednu tapiseriju života odbačenih, nestalih, napuštenih. Strah je vezivno tkivo. Intenzitet boja predstavlja iskru novog i drugačijeg života, a ja se nadam lepšeg i boljeg. Recikliranje ili pročišćenje.

  • Što bi volio poručiti svojim kolegicama i kolegama umjetnicima?

Da, to je uvek nezahvalno. Deliti savete drugima nije baš moja specijalnost. Ja volim mlade ljude. Oni su nosioci tog novog jezika i drugačijeg sagledavanja stvarnosti i neko ko ima dovoljno snage, energije i Hrabrosti da menja svet. Želim da im kažem, da će na svom putu nailaziti na razne prepreke tipa odustani, zabrinutih i ljutih pogleda „nije to za tebe“ ili „nije to dovoljno dobro“ ali da to ne primaju k srcu, već da uvek preispituju svoj rad i nastavljaju dalje. Neka vrata će biti zatvorena, neka odškrinuta, a neka širom otvorena. Nema lepše nagrade nego da radite ono što volite i to vas ispuni u potpunosti.

  • Da li bi preporučio Vijugu svojim kolegama koji nisu na Vijugi?

Naravno. Vijuga je portal na kome umetnici mogu da plasiraju svoja dela i gde je svaki stvaralac dobrodošao kao kod kuće. Vijuga je mesto okupljanja ljudi snohvatača. Vrata su uvek otvorena svakom onom ko može i želi da preoblikuje svet u kome živimo kroz umetnost.

Više o aktivnosti Dijelimo sreću možete pogledati na linku.
Sve ostale radove od Saša Vasiljević (Yorickart) možete pogledati na linku.

 

How useful was this post?

Click on a star to rate it!

Average rating / 5. Vote count:

No votes so far! Be the first to rate this post.

As you found this post useful...

Follow us on social media!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *